Halifa – Omer ibn el-Hattab r.a.

Omer ibn el-Hattab, drugi je Halifa, izabran  preporukom Ebu-Bekra, r.a. Smatra se da je bio visok čovjek, preko 2  metra, obdaren izuzetnom fizičkom snagom, bijelog tena i crvenkaste  kose. Bio je poznat među ashabima kao najučeniji u Allahovoj Knjizi, kao  onaj koji najdosljednije radi po Allahovoj Knjizi i kao onaj koji  najviše razumije Allahovu vjeru. Dok je još bio mušrik, poželio je  ubiti Poslanika Muhammeda s.a.v.s., no Allah s.w.t. je udesio da baš  tada primi islam i postane jedan od najvećih boraca za prava muslimana.

Omer r.a. prije islama
Omer r.a. potiče iz plemena Adijj ibn Ka'b, koji su ogranak kurejšijskog  plemena Adnan. Pleme Adijj ibn Ka'b je bilo malobrojno i siromašno. I  sam Omer ibn el-Hattab je bio odgajan u siromaštvu i u teškim životnim  prilikama. Njegov je otac bio strog i grub prema njemu, što je uticalo  na njegovu strogost, disciplinu i stav. Po dolasku  objave Poslaniku s.a.v.s., Omer je bio na strani većine kurejšijevaca.  Šta više, on je od svih Kurejšija najviše zlostavljao i kažnjavao  muslimane. Tako se odlučio i da ubije Poslanika a.s., no tad je čuo da  su njegova sestra i zet primili islam, te se zaputio da se prvo sa njima  obračuna. U to vrijeme kod njih je bio Habbab ibn el-Erett i učio suru  Ta-ha. Kada je došao ispred kuće, začuo je učenje, te je nakon  prvobitnog bijesa, zatražio da pročita ono što su učili. Kada je  pročitao, rekao je: “Kako je divan i častan ovaj govor!”. Tada mu Habbab  ibn el-Erett reče: “Omere, tako mi Allaha, nadam se da te  je Allah dž.š. odabrao dovom Njegova Poslanika s.a.v.s. koju sam jučer  čuo da uči: Bože osnaži islam sa Ebul-Hakemom ibn Hišamom ili Omerom ibn  el-Hattabom”. Omer je tada otišao do kuće u kojoj je bio Muhammed a.s. i  pred njime izgovorio šehadet.

Život u islamu
Čim je Omer r.a. primio islam, odmah je to javno obznanio, i počeo se  boriti sa mušricima. Do tog vremena, muslimani ne samo da nisu smjeli  javno klanjati pred kabom, nego nisu smjeli javno reći da su muslimani.  Omer je bio prvi koji je to učinio. Borio se sa mušricima sve dok oni  nisu popuštali i ostavljali muslimane na miru. Koliko god je bio strog  prema muslimanima dok je bio u džahilijetu, toliko i još mnogo više je  napadao mušrike kada je primio islam. O njegovoj hrabrosti dovoljno  govori i to da je u vrijeme Hidžre, dok su ostali muslimani krišom  izašli iz Meke, Omer r.a. je sa još dvojicom ashaba javno učinio Hidžru.

Učestvovao je u svim velikim bitkama, kao što su Bitka kod Bedra, Bitka  kod Uhuda, Bitka na Hendeku, itd. i bio uvijek u žaru borbe. Takav je  bio i na Hudejbiji. Toga dana je Allahov Poslanik a.s. odlučio posjetiti  Harem, obaviti tavaf oko Kabe i zaklati kurban. Kurejšije su se  usprotivile njegovom ulasku u Meku. Slali su svoje izaslanike na  pregovore, pokušavajući postići primirje, a Omer ibn el-Hattab je sve to  pratio. Bilo mu je teško u duši zbog onoga što se dešava te je  otišaoEbu-Bekru r.a. i rekao mu:

“Ebu-Bekre… zar on nije Allahov Poslanik?”
Ebu-Bekr odgovori: “Jeste”
Omer ponovo upita: “Zar mi nismo muslimani?”
“Jesmo”, odgovori Ebu-Bekr
“Pa zašto se ponižavamo!?”
“O Omere… pokori mu se, jer ja svjedočim da je on Allahov Poslanik.”
“I ja svjedočim da je on Allahov Poslanik”, reče Omer
No, razgovor sa Ebu-Bekrom Omera nije zadovoljio, pa on ode Allahovom  Poslaniku, a srdžba je još njime vladala, te ga upita:
“O, Allahov Poslaniče, zar ti nisi Allahov Poslanik!?”
“Jesam”, reče Resulullah
“A zar mi nismo muslimani?”, ponovo će Omer
“Jesmo”
“Zar oni nisu mušrici!?”, upita ponovo Omer
“Jesu”
“Pa zašto se onda ponižavamo?”
Allahov poslanik reče mu: “Ja sam Allahov rob i Njegov Poslanik, neću Mu  se suprostaviti, niti će me On iznevjeriti”
Omer zašuti poslije ovakvog odgovora. Kasnije je često govorio:  “Neprestano dijelim sadaku, postim, klanjam i oslobađam robove, zbog  onoga što sam tada uradio. Strah me zbog onoga što sam tada rekao,  smatrajući da je ispravno.”

U stalnom druženju sa Allahovim Poslanikom s.a.v.s., Omer je stekao  mnogo znanja i bio je poznat kao jedan od najučenijih muslimana toga  doba. TakoAbdullah ibn Mesud za njega kaže: “Kada bi se Omerovo znanje  stavilo na jedan tas vage, a znanje svih ljudi na drugi tas, prevagnuo  bi Omerov tas”

Drugi halifa
Još nakon što je Ebu-Bekrr.a. odlučio da izabere Omera r.a. da ga  naslijedi, neki su se uplašili da će Omer r.a. biti još oštriji kada  preuzme hilafet. Takvo mišljenje se samo povećalo nakon smrti Ebu-Bekra.  No, prije zakletve, Omer r.a. se pred prisutnim  obratioGospodaru dovom: “Allahu moj, ja sam grub, pa me učini blagim.  Allahu moj, ja sam slab, pa me ojačaj. Allahu moj, ja sam škrt, pa me  učini darežljivim”, i nastavio dalje riječima:
“Allah vas je, uistinu, iskušao sa mnom, a mene je iskušao sa vama i  ostavio me među vama poslije moga prijatelja (Muhammeda a.s.). Tako mi  Allaha, svako vaše pitanje koje mi dođe, ja ću lično preuzeti. Neću ga  drugom povjeravati i neću žaliti uloženog truda. Bit ću odlučan i  povjerljiv. A ko bude loš, sigurno ću ga kazniti. ”

Omer je dobio nadimak Vođa pravovjernih Emirul-u'minin. Po preuzimanju  halifata, Omer r.a. je smijenio Halida ibn el-Velida sa mjesta  glavnokomandujućeg muslimanske vojske. Na njegovo mjesto postavio  je Ebu-Ubejde Amir ibn El-Džerraha. Nastavio je sa osvajanjima. Veoma  lako je uspjevao potaknuti veliki broj muslimana na Džihad. Tome su  uveliko doprinosili i uspjesi na bojnom polju. Posebno se trebaju  spomenuti Irak, Šam, Kuds te Egipat koji su muslimani za vrijeme  vladavine Vođe pravovjernih uspjeli u potpunosti ostvojiti.

Za vrijeme svoga halifata, Emirul-u'minin je učinio Medinu muslimanskom  prijestolnicom, džamiju je učinio mjestom gdje se raspravlja o općim  muslimanskim problemima. Džamija je u Omerovo vrijeme bila mjesto odakle  se upravlja državom. Prvi je postavio sudije i zahtijevao od njih da se  drže pravde u svojim presudama. A sam je on bio primjer za pravednost.  Nazvan je Farukom jer je rastavljao istinu od laži. Jednom prilikom,  kada je došao u Medinu izaslanik Kisre htio je pitati o muslimanskom  kralju, pa su ga obavijestili da kod njih nema kralja, nego da  imaju halifu. Potom ih je pitao gdje on boravi, pa su ga uputili prema  džamiji. Potražio ga je u džamiji, ali ga nije našao. Rečeno mu je da  ode na jedno mjesto nedaleko od džamije. Kada je perzijski izaslanik  došao na mjesto gdje su ga uputili, našao je čovjeka kako spava u  hladovini voćnjaka. Sam, sakriven od sunca, sa svojim štapom pod glavom,  siguran i bezbrižan spavao je prvi čovjek najveće države tog doba. Ta  slika je nagnala Perzijanca da kaže poznatu rečenicu: “Pravdu si  uspostavio, pa mirno zaspao”.
Prvi je uveo poštu, plate i protokole. Uveo je mjesečevo računanje  vremena za muslimane.

Preseljenje (smrt)
U ranu zoru, u srijedu, četvrtoga zul-hidžeta dvadeset i treće godine po  Hidžri izašao je Emirul-mu'minin u džamiju da predvodi muslimane na  sabah-namazu. Kada je izgovorio početni tekbir za pristup namazu, priđe  mu čovjek i udari ga nožem nekoliko puta u prsa i u stomak. Omer r.a.  osjetio je hladnoću oružja, i okrenuvši se prema muslimanima išareteći  progovori: “Uhvatite psa, ubi me!”
Ubica je bio Ebu-Lu'lu Fejruz el-Farisi, rob El-Mugire ibn Šu'bea. Dok  su ga muslimani pokušali uhvatiti, on je počinio samoubistvo i tako nije  mogao ništa otkriti o zavjeri. Ostavio je hilafet jednom od šest ljudi  koje je izabrao, a to su: Osman ibn Affan, Alija ibn Ebu-Talib, Zubejr  ibn Avvam, Talha ibn Ubejdullah, Abdurrahman ibn Avf i Sa'ad ibn  Ebu-Vekkas. Oporučio je skromnu dženazu i tražio od Aiše r.a. da bude  ukopan pored Poslanika a.s. i Ebu-Bekra r.a., što mu je dozvolila. Na  samrti je tražio od sina da ga mu spusti obraz na zemlju i počeo je  govoriti: “Teško meni ako mi Allah ne oprosti…Teško meni ako  mi Allah ne oprosti…”. To je ponavljao dok mu duša nije izašla.